Gradislav Vojšić ( en serbio : Градислав Војшић ; fl . 1284–1327) fue un noble serbio que sirvió a los reyes serbios Esteban Uroš II Milutin (r. 1282–1321) y Esteban Uroš III (r. 1322–1331). Fue el primer čelnik conocido de la corte serbia, en el círculo más cercano al rey, mencionado sirviendo la primera vez en 1284 y la segunda vez en 1327. El čelnik estaba encargado de la seguridad de la propiedad de la Iglesia de la nobleza , y aparecía en el papel de juez o ejecutor de las decisiones del rey, en disputas entre la Iglesia y la nobleza.
Nació a mediados del siglo XIII. [1] Gradislav es mencionado en 1284, sirviendo al rey Stefan Milutin como čelnik . [2] El último relato también menciona un regalo por valor de 400 perpers al rey, y 26 perpers a Gradislav. [3] Gradislav es el primer čelnik conocido (челник, aproximadamente "cabeza, jefe") que sirvió a un gobernante serbio. [3] Estaba en el círculo más cercano del rey y sirvió en la corte real. [3] El titular del título en su forma temprana, era el encargado de la seguridad de la propiedad perteneciente a la Iglesia de los aristócratas, por lo que el titular aparecía en el papel de juez o ejecutor de las decisiones del gobernante, en disputas entre la iglesia y la nobleza. [4] En ese momento era de un rango superior al stavilac , pero inferior al kaznac y al tepčija , siendo vojvoda el título supremo. [3] En un edicto de 1305-06, [4] Branko es mencionado como čelnik bajo Stefan Milutin, y todavía se encuentra en esta posición en un edicto fechado en 1319. [5]
En 1320, Stefan Uroš III (hijo de Milutin) regresó de un exilio de 6 años en la corte bizantina de Constantinopla y recibió el infantazgo de Budimlje, [6] mientras que su medio hermano y heredero de la corona Stefan Konstantin fue titulado "Rey de Zeta ". [7] El rey Milutin enfermó y murió el 29 de octubre de 1321, y Konstantin fue coronado rey. [8] Stefan Uroš III invadió Zeta después de que Konstantin se negara a entregarle el trono, y mató a Konstantin durante la guerra que siguió. [8]
A continuación, Đuraš Ilijić sirvió a Stefan Uroš III como čelnik (mencionado en 1326). [3] Al año siguiente, se menciona que Gradislav sirvió como čelnik bajo Stefan Uroš III. [1] [3]
En 1327, el hegumen del monasterio de Hilandar , Gervasije, llegó a la corte del rey Stefan Uroš III, debido a una disputa sobre los límites entre el metochion (territorio dependiente de la iglesia) de Hilandar y el condado de los hermanos Hardomilić Dmitar y Borislav ( hijos de tepčija Hardomil); este último había tomado una extensión de tierra ("colinas y tierra") entre el pueblo de Kosorić y el monasterio de Kosorić, que ambas partes reclamaban como suyas. [1] [9] Gradislav fue enviado para arbitrar el caso, y se le unieron doce ancianos locales que mostrarían los límites exactos entre las partes. [3] La extensión de tierra era de hecho parte del metochion de Hilandar de Kosorić, y después de que los límites se marcaron a favor de Hilandar, el hegumeno Gervasije, por su propia voluntad, decidió dar a los hermanos un pedazo de tierra que pertenecía al monasterio de Českovo. [10] El 6 de septiembre de 1327, el rey Uroš III emitió un edicto con sello de oro en Svrčin , escrito por el logotet Rajko, sobre el asunto. [9] [11] Esta fue la última mención de Gradislav. [1]
Градислав Војшић, властелин, челник (?, сре- дина XIII в. — Србија, после 1327) Са функцијом челника припадао је дворском бљу краља Стефана Уроша III Дечанског. Вла- дар га је послао 1327. да као пристав суделује у суђењу o ...
Један од челника краља Милутина звао се Градислав (1284), а други знатно касније Бранко (1305).
1284. године да учине поклон краљу од 400 перпера, а истовремено и да обдаре његовог челника Градислава (Gradislauo, celnico suo) поклоном у едности 26 prepera. ... Колико је до сада могло да се утврди, најстарији познати челник у служби српских владара звао се Градислав и био је у слу жби краља Милутина већ на почетку његове владавине. ... челник Градислав ... У том циљу челник Градислав је отишао до манастирског метоха, вероватно не сам, па је позвао „старинаца" - старијих људи из сусе- дства - и наредио да покажу тачно где су међе. Стариници су то и учинили, па су сви међници забележени
На двору краља Милутина 1284. године налазио се челник Градислав, а касније (1 305/06) челник Бранко. Овој категорији челника биће поверена заштита црквених земљопоседа од самовоље властеле, па се они појављују у ULози судија или извршитеља владаревих одлука, када су у питању спорови између цркава и властеле.
Šarkić 1996, pág. 66манастиру Ртачке Богородице јасно се раз- ликују присутни од сведока: „И ту бише са краљевством ми властеле: архијепискуп б arski Marin и казнац Мирослав и јепискуп хлмски Јован и јепискуп зетски Михаил и челник Бранко, дед Мирослав, ...
повељи краља Милутина манастиру свете Богороди- це Ртачке од 1319. године, наводе се казнац, челник и дед.
Шестог септембра 1327. године долазио је хиландарски игуман Гервасије код краља Стефана Дечанског због спора око међа са си nueva тепчије Хардомила. Тада је одређен пристав Градислав Војшић и дванаест староседелаца жупљана, достојних да им се верује кад се закуну и по кажу где је међа Косорића, а где хиландарског метоха (Законски споменици, стр. 397)
ГраДИСЛАВ, који се помшье у време владавине Стефана Дечанског године 1327, када је омеЬио меЬе измеЬу села ипа и хиландарског Método: „И посла крал>евство ми Градисиава К o и ш I к а пристава