stringtranslate.com

El viejo Rashko

El viejo Rashko o Viejo Raško [1] ( serbio : Старац Рашко; Старац Рашко Колашинац ) [2] fue un narrador y jugador de gusle ( guslar ) serbio conocido como una de las fuentes más importantes de la poesía épica registrada por Vuk Karadžić .

Biografía

Rashko nació alrededor de  1770 en la región de la Antigua Herzegovina , como Tešan Podrugović , pero luego se mudó a Kolašin . [3] [4] Según algunas teorías, probablemente era hermano de Marko, el abuelo de Svetozar Marković . [5] [6] Al comienzo del Primer Levantamiento Serbio , Rashko llegó al pueblo de Sabanta en la nahiyah de Jagodina . [7] Participó en el Primer Levantamiento Serbio y se distinguió en la Batalla de Lipar (1804), en la que izó la bandera revolucionaria , y en la Batalla de Deligrad (1806). [8] [9]

Canciones

El viejo Rashko era analfabeto. [10] Basándose en su canto, Vuk Karadžić grabó algunos de los mejores poemas con motivos derivados de la historia medieval serbia, como La construcción de Skadar o Uroš y los hijos de Marnyava . [11] Jacob Grimm quedó particularmente cautivado por La construcción de Skadar y lo describió como "uno de los poemas más conmovedores de todas las naciones y todos los tiempos". [12] [13] También fue la fuente de las canciones Cuatro Uskoks , La construcción de Ravanica y La doncella Margita y el duque Rajko . [14] [15] [16] Vuk Karadžić afirmó que la canción Batalla de Deligrad probablemente fue escrita por el propio Rashko. [17] Vuk Karadžić también grabó otra versión de la canción Las bodas del rey Vukašin de Rashko, pero no se publicó porque probablemente la consideró peor que las otras versiones. [18] En una carta que Vuk le escribió a Miloš Obrenović , declaró que no había logrado grabar dos hermosas canciones cantadas por Rashko: La boda de Ivo Senjanin y Tres prisioneros . [19] Miloš conocía personalmente a Raško, de lo contrario Vuk no escribiría sobre él de esa manera. [20]

Vuk clasificó las canciones de Rashko en canciones de Herzegovina , y esta clasificación causó polémica entre Svetozar Matić, quien creía que sus canciones eran originalmente de Srem , aunque Raško en realidad nunca había visitado Srem, y algunos otros eruditos que confirmaron la opinión de Vuk. [21] [22]

En sus canciones, Rashko prestó mucha atención a la ética , estando casi obsesionado con la rectitud, la lealtad y la deslealtad. [23] [24]

Vuk Karadžić grabó y publicó diez canciones de Rashko. [25] [26]

Véase también

Referencias

  1. ^ Willem G. Weststeijn (1994). Contribuciones holandesas al XI Congreso Internacional de Eslavistas, Bratislava, 30 de agosto-9 de septiembre de 1993: Literatura. Rodopi. p. 10. ISBN 978-90-5183-657-8. Recuperado el 4 de marzo de 2013 .
  2. ^ Radosav Médenica (1975). Nasa narodna epika i njeni tvorci. Obod. pag. 94 . Consultado el 3 de marzo de 2013 .
  3. ^ Novak Kilibarda (1972). (Poezija i istorija). pag. 91 . Consultado el 1 de marzo de 2013 . Старац Милија, Тешан Подруговић и старац Рашко поријеклом су из пограничних крајева према Црној Гори
  4. ^ Alan Dundes (1996). La esposa amurallada: un libro de casos . Univ of Wisconsin Press. pp. 3 y siguientes . ISBN 978-0-299-15073-0. Consultado el 1 de marzo de 2013. Karadzic registró una versión de la balada de uno de sus informantes más valiosos, un hombre llamado Old Rashko, que nació en la antigua Herzegovina, pero que luego llegó a Serbia, específicamente a la ciudad de Kolasin. La balada se publicó por primera vez en 1815.
  5. ^ Vuk Stefanović Karadžić; R. Aleksić (1958). Pjesme junačke najstarije. Prosveta. pag. 665 . Consultado el 4 de marzo de 2013 . Рашков брат Марко, који је тада пребегао заједно са Рашком, јесте deda познатог социјалисте српског, Светозара Марковића
  6. ^ Božidar Kovačević (1949). Iz prošlosti. Srpska književna zadruga. pag. 156 . Consultado el 3 de marzo de 2013 . Због тога би се могло претпо- ставити да је породица Марковића прешла у Србију из некога краја северно од Таре и западно од Ибра, ако се докаже да је Вуков „старац Рашко" доиста брат Марка, Светозарева деде.
  7. ^ Vuk Stefanović Karadžić (1833). Narodne srpské pjesme. U štampariji Brejtkopfa i Eršla. pag. 17 . Consultado el 3 de marzo de 2013 .
  8. ^ Miodrag Popović (1987). Vuk Stef. Karadžić: 1787-1864. No iluminado. pag. 158 . Consultado el 1 de marzo de 2013 . У ствари сам спевалац Старац Рашко, устаник из доба Кара- ђорђа и борац у шанцу на Делиграду
  9. ^ Rajko Petrov Nogo (1990). Srpske junačke pjesme: antologija. GRANDE. pag. 408 . Consultado el 1 de marzo de 2013 . Тако је, на пример, Старац Рашко 1804. развио устанички барјак на Липару, а 1806. бранио Делиград.
  10. ^ Bogdan Popović; Jovan Skerlić (1908). Srpski književni glasnik. pag. 467 . Consultado el 1 de marzo de 2013 . Па и Вукову полагању рачуна у предговору од 1833 године не треба веровати, јер је међу записиваче(\) убројао и неписмене људе као што су "старац Рашко од Колашина и Рово, момак господара Јована Обреновића".
  11. ^ Svetozar Koljević (1998). Postanje epa. Srpska akademija nauka i umetnosti, Ogranak u Novom Sadu. pag. 301 . Consultado el 1 de marzo de 2013 . Али вриједи примијетити да је Старац Рашко - пјевач неколиких најбољих пјесама с мотивима из средњовјековне српске historia, попут сјајне, иако изузетно контроверзне пјесме "Зидање Скадра" и опште признате "Урош и Мрњавчевићи"
  12. ^ Alan Dundes (1996). La esposa amurallada: un libro de casos . Univ of Wisconsin Press. pp. 3–. ISBN 978-0-299-15073-0. Recuperado el 1 de marzo de 2013 .
  13. ^ Paul Rankov Radosavljevich (1919). ¿Quiénes son los eslavos?: Una contribución a la psicología racial. Badger. p. 332. Consultado el 1 de marzo de 2013. skadar.
  14. ^ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 2000. pág. 540 . Consultado el 3 de marzo de 2013 . Старац Рашко и у песми Чешири ускока (Вук III, 47) прерушава своje junakе на сличан начин. кат ко^и овакво „одело" или, тачн^е, маска може да изазове
  15. ^ Vuk Stefanović Karadžić; Milne Holton; Vasa D. Mihailovich (1997). Canciones del pueblo serbio: de las colecciones de Vuk Karadžić. Prensa de la Universidad de Pittsburgh. pag. 102.ISBN 978-0-8229-3952-8. Recuperado el 4 de marzo de 2013 ."La construcción de Ravanica"; la versión más corta traducida aquí (Karadzic ii, 35), cantada a Vuk por Old RaSko
  16. ^ Dragutin A. Stefanović; Vukašin Stanisavljević (1962). Pregled jugoslovenske književnosti: Narodna književnost, feudalna književnost, dubrovačko-dalmatinska književnost i racionalizam. Zavod za izdavanje udžbenika Narodne Republike Srbije . Consultado el 4 de marzo de 2013 .
  17. ^ Referati i saopštenja - Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Međunarodni slavistički centar. 1972. pág. 237 . Consultado el 3 de marzo de 2013 . По свој прилици је Рашко ову последњу песму сам спевао у логору на Делиграду, јер је ја ни од кога тако по реду нисам огао чути, као De la semana, una y una
  18. ^ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 1953. pág. 58 . Consultado el 4 de marzo de 2013 .
  19. ^ Radovan Samardžić (1994). Pisci srpské istorije. Prosveta. pag. 49 . Consultado el 4 de marzo de 2013 . „а и код Рашка су ми остале двије лијепе пјесме не преписате: о Женидби Иве Сењанина, и о три сужња
  20. ^ Naš jezik. Lingvističko društvo. 1959. pág. 95 . Consultado el 4 de marzo de 2013 . Да Рашко ни)е bio познат и близак Милошу, не би Вук могао тако писати.
  21. ^ Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1965. pág. 273 . Consultado el 4 de marzo de 2013 .
  22. ^ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 1953 . Consultado el 4 de marzo de 2013 . Нека Рашко и није bio у Срему, ипак је ову песму створио срем- ски певач
  23. ^ Letopis Матице српске. У Српској народној задружној штампарији. 1987. pág. 217 . Consultado el 3 de marzo de 2013 .
  24. ^ Ljubiša Rajković Koželjac (1970). Članci iz jezika i književnosti. Tehnički školski centar. pag. 39 . Consultado el 4 de marzo de 2013 . Старац Рашко, тај велики поборник правде
  25. ^ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 1953. pág. 58 . Consultado el 4 de marzo de 2013 .
  26. ^ Referati i saopštenja - Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Međunarodni slavistički centar. 1972. pág. 237 . Consultado el 4 de marzo de 2013 .