Knez (duque) y Kaznac (ministro de finanzas) de Serbia
Baldovin ( en cirílico serbio : Балдовин ; fl. 1325–1345 ) fue un knez (duque) y kaznac (canciller financiero) serbio que sirvió al rey Esteban Uroš III ( r. 1321–1331 ). Gobernaba la provincia alrededor de Vranje .
Vida
Según Konstantin Jireček , probablemente nació en Kotor. La mayoría de los estudiosos sostienen que Baldovin era un noble mencionado por sus dos títulos (knez y kaznac), aunque algunos teorizan que de hecho había dos magnates con ese nombre. [2] Baldovin posiblemente era un antepasado de la familia noble Bagaš . [2] [3]
El metropolitano Arsenije de Prizren, kaznac Baldovin, vojvoda Gradislav , župan Vratko , knez Grgur Kurjaković , stavilac Miloš (título mencionado por primera vez), vojvoda Dejan Manjak , Gradislav Sušenica, Nikola Buća y el archidiácono Marin Baranic, firmaron el documento emitido por Stefan Uroš III, de 22 de enero 1325, para la venta de algunas posesiones marítimas a la República de Ragusa . [4] [5] Las posesiones, Ston y Pelješac, fueron entregadas oficialmente en 1333, estando también presente Baldovin. [6]
Gobernó sobre la provincia alrededor de Vranje , que había recibido del rey Esteban Uroš III. [7] La crisobula del rey menciona a "Baldovino y sus hijos", quienes recibieron la "Iglesia de San Nicolás en Vranje, los pueblos, la marca, los viñedos, el katun , los prados, los molinos y todos los lados del pueblo [Vranje]". [8] [9] La entrada fue citada por el rey Stefan Dušan en una de sus cartas fechadas entre 1343 y 1345, donde confirmó el regalo de la Iglesia de San Nicolás a Hilandar por parte del župan (conde) Maljušat, el hijo de Baldovino. [9] El emperador Dušan menciona que Baldovino y sus hijos recibieron la crisobula por su servicio al rey Esteban Uroš III, lo que significa que los niños ya eran adultos en el momento de la crisobula de Uroš III. [10]
Anotaciones
- ^
Nombre: Su nombre de pila es
Baldovin (Балдовин), y es conocido principalmente por sus títulos, como
kaznac Baldovin o
knez Baldovin . El nombre
Baldovin , derivado del germánico
Baldwin , era muy poco común en los Balcanes.
[11]
Referencias
- ^ Starinar, pág. 57
- ^ ab Društvo istoričara SR Srbije 1976, p. 18: "О родбинским односима кнеза Балдовина и жупана Мажьушата види 'В. Сп. Радойичин, Феудалиа породица Багаш, ки Гласник 1 (1965), 20. Ако би била иста личност кнез Балдовин и казнац Балдовин‚ онда би Балдовин био родом из Котора..."
- ^ Narodni muzej-Vranje 1965, pág. 20:"Да је кнез Балдовин припадао породици Багаш..."
- ^ Srpska akademija nauka i umetnosti 1908, pág. 252
- ^ Istorijski institut u Beogradu, SANU 1976, p. 21
- ^ Blagojević 2001, pág. 20: "животни пут као монах Јован. У државној управи постојао је велики казнац и за време краља Душана. Поуздано се зна да ј е приликом усту- пања Стона и Пељешца Дубровчанима 1333. године bio присутан и казнац Балдовин.20 Међу присутним ..."
- ^ Starinar 1936, pág. 72: "... сродника и наследника кнеза Балдовина. Кнез Балдовин je из времена краља Стефана Уроша III Дечанског (1321 — 1331). Пре њега je, изгледа, bio y Врањи тепчија Кузма, a пре овога казнац Мирослав (свакако онај исти који ce помиње y ..."
- ^ Starinar, pág. 59: "Она су свакако ово садржавала: „ЦрвковБ стаго Николи гаже геств 8 Врани, сели и с меггами и с виногради и с катуномБ и с ливада mi y s млини и с всеми правинами селв rbxb" (Прилози VII, 111). Према томе, цркву je Балдовин добио y башTINу ..."
- ^ ab Феудална породица Багаш: "Наиме, кнезу Балдовину Багашу и његовој деци за њихово „правоверно поработаније" ) краљ Стефан Урош трећи Дечански (1321 – 1331) „даровао је Цркву св. Николе у Врању са селима Горње и Доње Врање и Собина и с међама и с виноградима и с катуном“ (Радојичић 1965). Властелин цара Душана, жупан Маљушат, приложио је Цркву св. Николе Хиландару, што је и потврђено Душановом повељом 1343 – 1345. године."
- ^ Starinar 1936, pág. 59: "Да су Балдовинова деца у доба издавања тога хрисовуља била већ одрасла, излази из тога што Душан изрично каже, су Балдовин y његова деца добили тај хрисовуљ „за правов-ћр^но поработаниге ИХБ". Дакле, није само Балдовин посведочио ..."
- ^ "И дубровачки кнез од 1328. год. зове се Балдовин, а тако се isto zove год. 1333. и казнац српског краља. Иако врло ретко, исто s у име имали и "
Fuentes
- Srpsko arkheološko društvo (1936). Starinar (en serbio). Belgrado: Instituto Arkheološki.
Baldovin
- Matica Srpska, Biografije I том, А - Б (PDF) (en serbio), archivado desde el original (PDF) el 16 de septiembre de 2011
- Miloš Blagojević (2001), Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama (en serbio), Službeni list SRJ
- Феудална породица Багаш
- Матица српска (Matica Srpska) (1901). Летопис Матице српске, volúmenes 205-210 (en serbio). Novi Sad: У Српској народној задружној штампарији.
- Društvo istoričara SR Srbije (1976). Istorijski glasnik: órgano Društva istoričara SR Srbije (en serbio). Društvo istoričara SR Srbije.
- Narodni muzej-Vranje (1965). Vranjski glasnik, volúmenes 1-2 . Vranje: Narodni muzej u Vranju.