stringtranslate.com

Jovan Dovezenski

Jovan Stanojković ( cirílico serbio : Јован Станојковић , 8 de abril de 1873 - 2 de mayo de 1935), conocido por su nombre de guerra , el demoníaco Dovezenski (Довезенски), fue un comandante chetnik serbio ( vojvoda ), y participante en las guerras de los Balcanes , en la Batalla de Kumanovo y el mundo Primera Guerra Mundial. [1] Originalmente fue un maestro que se convirtió en guerrillero luego de la opresión búlgara sobre el pueblo serbio en Macedonia. Ascendió de rango y se convirtió en uno de los comandantes supremos de Macedonia.

Primeros años de vida

Nació el 8 de abril de 1873 en Dovezance , cerca de Kumanovo , [2] en ese momento parte de la kaza de Kumanovo del Sanjak de Üsküp , Imperio otomano (ahora R. Macedonia ). Pertenecía a la familia Velčevci . [3] Fue a la escuela primaria en el cercano pueblo de Murgaš  [sr] , y en el Monasterio de Gradište , donde enseñaban en eslavo antiguo. [4] En el momento de la Guerra Serbo-Búlgara (1885), había terminado todas las escuelas posibles en su región natal. [4] En 1888, se trasladó al Principado de Serbia , para continuar su educación. [4] Ingresó en la escuela de profesores de teología de la Sociedad de San Sava , disponible para jóvenes de la Antigua Serbia y Macedonia . [4] Jovan Babunski , un futuro compañero chetnik, también fue a la misma escuela, [5] entre otros. [6] En 1897 se convirtió en profesor en su pueblo natal. [4] Siguió siendo profesor hasta el 3 de marzo de 1904, cuando se unió a la Organización Chetnik Serbia . [4]

Organización Chetnik

Pavle Mladenović fundó la primera cheta (banda) local orientada a los serbios en Kumanovo [7] en la primavera de 1903, cuando la Organización Revolucionaria Interna de Macedonia (IMRO) comenzó a asesinar y matar a personas que se identificaban como serbios en la región de Kumanovo. [8] [9] Después de Mladenović, Jovan Stanojković, que había sido profesor hasta entonces en Rudar, [10] formó una banda en la región de Kumanovo. [11] Adoptó el nombre de guerra "Jovan Dovezenski". [12] Dovezenski decidió espontáneamente comandar su propia banda después de que el comandante búlgaro Atanas Babata masacrara a los serbios en su aldea el 11 de agosto de 1904. [10] Después del establecimiento de bandas en Kumanovo, se establecieron bandas autoorganizadas en Skopska Crna Gora y en Palanka kaza . [13] Todas estas bandas tenían como objetivo la autodefensa y trabajaban independientemente unas de otras. [13] En el verano de 1904, la resistencia a la opresión búlgara surgió con la primera banda secreta organizada por los serbios en Drimkol, dirigida por Đorđe Cvetković -Drimkolski de Labuništa . [13] A partir de entonces, el movimiento fue coordinado. [13]

El lado izquierdo del Vardar estaba formado por lugareños en las bandas de Pavle Mladenović, Dovezenski y Petko Ilić . [14] Ilija Jovanović , Ljuba Jezdić y Đorđe Skopljanče estaban entre los enviados por el Comité al otro lado de la frontera. [14] En la noche del 22 al 23 de octubre de 1904, la banda de Dovezenski atacó el pueblo de Beljakovce , donde, según las fuentes búlgaras, mató al profesor exarquista búlgaro Teodosi Sholyakov, a otro hombre y a dos mujeres. [15] En noviembre de 1904, Dovezenski llegó a Vranje , donde formó una banda en la que, entre otros, estaban dos jóvenes, ambos de Peć : el cabo de la gendarmería fronteriza, Kosta Pećanac , y el sargento de lanza de la escuela de suboficiales, Đorđe Skopljanče . [16] Dovezenski demostró ser un organizador y propagandista capaz, y gracias a él, a los Chetniks se unieron las bandas de los comandantes veteranos de Ilinden, Krsta Kovačević , Vanđel Skopljanče y Milan Štipljanče. [17]

Organizó la Junta de Povardarje Occidental en 1904.

Guerras de los Balcanes

Después de combates infructuosos con las bandas búlgaras, Komenović fue reemplazado por Dovezenski. [ ¿cuando? ] [ ¿donde? ] [18] Participó en la batalla de Kumanovo .

Primera Guerra Mundial

Años posteriores

Fue ministro de la Asamblea Nacional. [19]

Se cuenta que Jovan Dovezenski y Deda-Laza Aleksić, ambos viudos, se interesaron por la misma viuda en una fiesta. Dovezenski primero la llevó a bailar, luego Aleksić bailó con ella, mejor y durante más tiempo, sin embargo, la viuda eligió a Dovezenski. [20]

Murió el 2 de mayo de 1935 en Kumanovo. [21] Sus descendientes, como los de Jovan Babunski, llevan el apellido Chetnik. [12]

Uno de sus descendientes es Nebojša Dovezenski, investigador e inmunólogo molecular.

Premios

Legado

Calle en Zvezdara.

Una calle de Zvezdara , Belgrado, lleva su nombre (ul. Vojvode Dovezenskog).

Anotaciones

Véase también

Referencias

  1. ^ abcde Д. С. Јеринић (2008). "Војводе из четничке акције у Старој Србији и Маћедонији 1903-1912". Добровољачки гласник, бр. 32. година 17 : 28–29.
  2. ^ nombre = SBR> "Српски биографски речник, том 3" (PDF) . Нови Сад: Матица српска. 2007.
  3. ^ Jovan F. Trifunoski (1974). Óblast de Kumanovska. Trifunoski. pag. 184. Пред крај поменуте владавине у овом селу истакао се познати четнички војвода Ј o в а н Станојковић — Довезенски. Потицао је од рода Велчевци.
  4. ^ abcdef Prvo jugoslovensko narodno pretstavništvo izabrano 8.nov.1931.godine. 1931. pág. Јован С. Dovezenski nació el 8 de abril de 1873. у селу Довезеиима, срез жеглиговски. Основну школу учио је у селу Мургашу и у Градишком Манасти- ру, где се је учило старословенски. У време српско - бугарског рата г. Довезенски је свршио остале школе до ко- јих се, у то време, у његовом родном крају могло доЬи. 1888. год. прешао је у Србију, да продужи школу. Consulte la escuela sueca de bogoslavos de su juventud. 1897. постао је учитељ у свом родном месту. На тој дужности остао је до 3. marta 1904., ка-да је ступио у Комитет српске четничке организације, а на томе послу остао је све до ослобођења Јужне Србије, 1912. године. Г. Довезенски је организатор првих наших четничких.
  5. ^ Spomenica Drustva Svetoga Salva, 1886-1936. Drustvo Sv. Ahorrar. 1936. pág. 35.
  6. ^ Božidar S. Nikolajević (1986). Iz minulih dana: sećanja i dokumenti. Srpska akademija nauka i umetnosti. pag. 9.ISBN 9788670250123.
  7. ^ Jovan Jovanović; Stanoje Stanojević (1935). Srpski narod u XIX veku [ Pueblo serbio en el siglo XIX ] (en bosnio). Izdavačko i knjižarsko preduzeće G. Kon ad
  8. ^ U. Šešum, Vojvode srpske četničke organizacije 1903-1908, Naša Prošlost br. 11, Kraljevo 2011, 136.
  9. ^ Narodna enciklopedija srpsko hrvatsko slovenačka, Beograd 1929, 836-837
  10. ^ por Jovanović 1937, pág. 289.
  11. ^ Jovan Jovanović; Stanoje Stanojević (1935). Srpski narod u XIX veku [ Pueblo serbio en el siglo XIX ] (en bosnio). vol. 16. Izdavačko i knjižarsko preduzeće G. Kon adp 158. Прву чету је органи- зовао Павле Младеновић из кумановског села Јачинца. За њим је образовао чету мирни учитељ Јован Станој- ковић из кумановског села Довезенаца, доцније познати војвода нски. Из кумановског...
  12. ^ ab Recueil de Vardar. Academia. 2006. pág. 99.
  13. ^ abcd Đurić y Mijović 1993, pag. 33.
  14. ^ por Jovanović 1937, pág. 288.
  15. ^ Svetlozar Eldŭrov (1993). Srŭbskata vŭorŭzhena propaganda contra Makedonii︠a︡, 1901-1912. Voennoizdatelski kompleks "Sv. Georgi Pobedonoset︠s︡". pag. 122.ISBN 9789545090639.
  16. ^ Trbić 1996, pág. 68.
  17. ^ Ilić, Vladimir (4 de marzo de 2003). "Srpski četnici na početku dvadesetog veka (6): Pogibija na šupljem kamenu". Glas Javnosti.
  18. ^ Milán Milosevic; Branko Bogdanović (2004). Bezbednost obnovljene Srbije. Službeni glasnik. pag. 65.ISBN 9788675493723.
  19. ^ Miladin Pećinar (1969). Skopski đački bataljon 1914: Bataljon 1300 kaplara. Udruženje 1300 ̋kaplara. pag. 23.
  20. ^ Ljubica S. Janković; Danica S. Janković (1951). Narodne igre. Skupile i opisale Ljubica S. Janković y Danica S. Janković. Štamparija D. Gregorića. pag. 54.
  21. ^ "Српски биографски речник, том 3" (PDF) . Нови Сад: Матица српска. 2007.

Fuentes