stringtranslate.com

Asedio de Braničevo

El asedio de Braničevo fue iniciado por el rey húngaro Géza II contra Braničevo, en manos bizantinas, a finales de 1154.

Fondo

El primo del emperador Manuel, Andrónico Comneno , que administraba Belgrado , Braničevo y Niš , envió una carta a Géza II en 1154, ofreciéndole entregarle esas ciudades a cambio de su apoyo contra el emperador. [1] Géza II envió a sus enviados a Sicilia para firmar una nueva alianza con Guillermo I de Sicilia hacia finales de año, pero Guillermo I estaba luchando con sus súbditos rebeldes. [2]

Cerco

Aunque el complot de Andrónico fue descubierto y capturado, Géza II invadió el Imperio bizantino y sitió la fortaleza de Braničevo  [sr] a finales de 1154. [3] [4] Géza II fue ayudado por los cumanos , que habían estado atacando el Danubio en ese momento. [5] Como vasallo húngaro, Borić, el ban de Bosnia , participó en el ataque, junto con un destacamento bohemio . [6] [7] Braničevo fue sitiada y los alrededores fueron devastados. [7] Después de enterarse del encarcelamiento de Andrónico, Géza II abandonó el asedio y regresó a Hungría. [2]

Secuelas

Manuel respondió enviando tropas al campo de batalla. [8] A través de Serdica (Sofía) y Niš , Manuel llegó a la provincia de Smilis cerca de Paraćin , donde instaló un campamento. [8] El ejército húngaro se retiró hacia Belgrado . [8] Las tropas bizantinas que los perseguían, [8] al mando del general Basil Tzintzilukes, entraron en batalla con ellos, pero los bizantinos fueron aniquilados antes de que los húngaros regresaran a Hungría. [2] [9]

A principios de 1155, los enviados bizantinos y húngaros firmaron un nuevo tratado de paz. [2] Ese mismo año, un ejército bizantino expulsó al aliado de Géza II, Desa , de Serbia y restauró a Uroš II, quien había prometido que no entraría en una alianza con Hungría. [10]

Véase también

Referencias

  1. ^ Makk 1989, pág. 60.
  2. ^ abcd Makk 1989, pág. 61.
  3. ^ Stephenson 2000, pág. 231.
  4. ^ Makk 1989, págs. 60–62.
  5. ^ Alexandru Madgearu (13 de junio de 2013). Organización militar bizantina en el Danubio, siglos X-XII. BRILL. p. 155. ISBN 978-90-04-25249-3.
  6. ^ Vladimir Ćorović (13 de enero de 2014). Istorija srpskog naroda. Portal de libros electrónicos. pag. 139. GGKEY:XPENWQLDTZF.
  7. ^ ab Михаило Ј Динић; Сима М Ћирковић (1978). Српске земље у средњем веку: estudio histórico-geográfico. Српска књижевна задруга. зантијског престола. Започело је опет ратовање на Дунаву. Краљ Гејза II опколио је Браничево и опустошио његову околину. Као угарски вазал, у овом нападу суделовао је бо- сански бан Борић, и један одред Чеха. Чар Манојло ...
  8. ^ abcd Dragoslav Srejović; Slavko Gavrilovic; Sima M. Ćirković (1892). Istorija srpskog naroda: knj. Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371). Srpska književna zadruga. Уследио је силовит угарски напад на Браничево 1154. године. Цар Манојло је одмах одговорио брзим покретом трупа према бојишту. Preko Сердике и Ниша стигао је у област Смилиса (недалеко од данашњег села Смиловца, код Параћина), где се улогорио. Угарска војска је убрзо натерана на повлачење према Београду. Гониоци су се недалеко од Београда упустили у борбу с противницима, али су поражени. Тада се сазнало и за антивизантијску заверу у Београду.
  9. ^ Stephenson 2000, págs. 233-234.
  10. ^ Fina 1991, pág. 238.

Fuentes

Lectura adicional