stringtranslate.com

Crónica de Tronoša

La crónica de Tronoša ( en serbio : Троношки летопис; Троношки родослов ) es una crónica serbia que data de 1526, [1] transcrita por el hieromonje ortodoxo Josif Tronošac (Троношац) en 1791 [2] [3] en el monasterio de Tronoša cerca de Loznica , en Serbia occidental . El manuscrito de Tronoša es la copia más antigua que sobrevive, del cual hay varias transcripciones, una de ellas transcrita por Serafim. [4] Una copia se conserva en el monasterio, mientras que el manuscrito original de Josif se conserva en Viena . [5]

La crónica incluye hagiografías de los gobernantes serbios. La batalla de Kosovo (1389) se describe en la crónica, probablemente basada en la historia de la batalla trasladada a la región al norte de Sava y el Danubio en la primera mitad del siglo XVIII. [6] Según la tradición, como se incluye en la crónica, el príncipe Lazar de Serbia y su ejército tuvieron la santa comunión antes de la batalla en la iglesia de Samodreža . [7]

Véase también

Referencias

  1. ^ Стојан Новаковић (1871). Историја српске књижевности: преглед угађан за школску потребу. Издание и штампа Државне штампарије. pag. 79. летописима може се додати летопис Троношки писан прошлога века (1781) по ориђиналу писану XVI века (1526), ​​шtampan у v.
  2. ^ Novak, Víktor (1930). Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva: (1390-1930). Selbstverl. pag. xviii. Tronoški letopis koji je 1791 napisao Jeromonah Josif ima naslov: »Rodoslovije serbskoe ili iliričeskoe«.
  3. ^ Milenkovic, Buda (1967). Tragom velikih Jugoslovena: (Reportaže iz rodnih mesta naših velikana). Izdaje autor Buda Milenkovic. pag. 66.
  4. ^ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Matica srpska. 1974. pág. 578.
  5. ^ "Banja Koviljača - Rekreacija i izletišta" (en serbio). banjesrbije.net . Consultado el 15 de abril de 2015 . Crkva u manastiru obnovljena je 1599. godine, au njemu je monah Josif napisao poznati Tronoški letopis čija se kopija čuva u manastiru, a original u Beču.
  6. ^ Menković, Mirjana (2004). Kosovo i Metohija u svetlu etnologije: zbornik radova. Етнографски музеј у Београду. pag. 63. ... Јелке Ређеп, и Прича о боју Косовском, „пренета у пр- вој половини XVIII века... у крајеве северно од Саве и Дунава".39 На основу Приче је највероватније настао и одломак о Косовској бици у Троношком родослову.
  7. ^ Matić, Svetozar (1972). Novi ogledi o našem narodnom epu. Matica srpska. pag. 72.

Lectura adicional