stringtranslate.com

Đurađ Đurašević

Đurađ Đurašević Crnojević ( cirílico serbio : Ђурађ Ђурашевић Црнојевић ; fl. 1413-1435) fue el señor de Paštrovići (una tribu costera ) del señorío de Zeta y voivoda del Despotado serbio , junto con su hermano menor Aleksa. (Lješ) .

Đurađ y su hermano Aleksa (Lješ) fueron señores del territorio de Paštrovići ( Luštica y colinas sobre Kotor y Budva ) durante el reinado de Balša III . [2] La familia Đurašević era una rama de la familia Kalođurđević. [3] Sus miembros ocupaban los puestos más destacados en la corte de Balša III. [4] Đurađ era el cabeza de familia. [5] Đurađ fue uno de los testigos enumerados en la carta emitida por Balša III cuando fundó una iglesia del monasterio de Praskvica en 1413. El hijo de Đurađ y Aleksa Paštrović, un enviado de Sandalj Hranić , también estuvieron presentes. [6] Đurašević fue elegido testigo y tal vez ejecutor de la carta de Balša III porque en ese momento gobernaba sobre Paštrovići, Luštica y las colinas sobre Kotor y Budva. [7]

Tras la muerte de Balša III, rechazaron las invitaciones venecianas para cambiar de bando y aceptar la soberanía veneciana, permaneciendo leales al nuevo señor de Zeta, el déspota serbio Stefan Lazarević . [8] Controlaban 10 estanques de sal en el valle de Grbalj cerca de Kotor . [9] Đurađ y su hermano Aleksa construyeron el monasterio de Kom en el período entre 1415 y 1427, cuando el Alto Zeta estaba en manos de los Crnojevići. [10]

El 10 de marzo de 1420 los venecianos prometieron nombrar a Đurađ y a su hermano Aleksa (Lješ) como gobernadores de Budva. [11]

Đurađ Đurašević era miembro de la familia noble Crnojević . Se casó con la hija del noble albanés Koja Zaharia de la familia Zaharia . Tuvo cuatro hijos: Đurašin Đurašević, Gojčin Crnojević , Stefan (Stefanica) Crnojević y un cuarto hijo con nombre desconocido y papel histórico. [12]

Referencias

  1. ^ ab Popov, Čedomir (2009), Srpski biografski rečnik (PDF) (en serbio), Novi Sad: Budućnost, p. 65, ISBN 9788679460370, OCLC  690445723, Ђурађ Ђурашевић/Црнојевић, властелин, војвода (?, средина XIV в. — Зета, после. 1435)
  2. ^ Milivoje Pajović (2001). Vladari srpskih zemalja. Gramática. pag. 130.

    Тако су и браћа Ђурађ Ђурашевић Црнојевић и Љеш Алекса Ђурашевић Црнојевић у време Балше III Балшића, управљали Паштровићима, Луштицом и брдским крајевима изнад Котора и Будве.

  3. ^ Ivan Božić (1979). Nemirno Pomorje XV veka. Srpska književna zadruga. pag. 132 . Consultado el 11 de enero de 2014 . Породица Ђурашевић из Паштровића припадала је Кало- ђурђевићима
  4. ^ Fine 1994, págs. 512-513
  5. ^ Fine 1994, págs. 521

    ... Djurasevici, bajo el mando de la familia George (Djuradj),...

  6. ^ Istorijski časopis. Instituto. 1960. pág. 156 . Consultado el 13 de junio de 2013 .
  7. ^ Blagojević, Miloš (2001). Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama (en serbio). Lista Službeni SRJ. pag. 166. Избор Ђурђа Ђурашевића за милосника није bio случајан. У доба издавања већ поменуте повеље којом се оснива манастир Св. Николе у ​​Прасквици, војвода Ђурађ Ђурашевић управљао је „Паштровићима, Луштицом и ...
  8. ^ Bešić 1970, pág. 135

    Примамљивим млетачким позивима нису се одазвали ниЂурашевићи нити су помишљали да заузму одметнички став свогпретходника Радича Црнојевића. Por Поред Ђурђа, и Љеш је постао „деспота Степана воевода

  9. ^ Bešić 1970, pág. 146

    Од 143 сона поља которска је општина располагала еамо са 32, док су остала припадала Балши (34), зетском митрополиту (24), Луштичанима (27), Ђурашевићима (10),

  10. ^ Dimitrije M. Kalezić (2002). I - O. Savremena administracija. pag. 1010 . Consultado el 23 de abril de 2013 . КОМ, манастир са храмом посвећеним Успењу Прес- вете Богородице подигнутје између 1415. и 1427. год. на источним падинама острва Одринска гора, западно од Жабљака Црнојевића, као задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића, који се у historia histórica creada entre 1403 y 1435.
  11. ^ Lazo M. Kostić (1961). O srpskom karakteru Boke Kotorske. Izdan'e piščevo. pag. 30. Дал>е пише Мадираца: «Дана 10 марта 1420, Венещца обећа Будву ЂорЬу и ЛЬешу Ђурашевићу, зетским baronima
  12. ^ Bešić 1970, pág. 190

Fuentes